Kako da postignem visoke proizvodne rezultate uprkos vrućini?

Za razliku od ljudi, svinje se ne mogu znojiti. Iz tog razloga je važno da postoji mogućnost njihovog rashlađivanja, kao i preduzimanje drugih mera zaštite svinja u slučaju visoke temperature. Toplotni stres kod svinja dovodi do slabijih proizvodnih rezultata, a u najgorem slučaju i do velikih gubitaka. Međutim, uz nekoliko saveta i preporuka, Vaše svinje, čak i leti, mogu očuvati „hladnu glavu“.

Šta je toplotni stres kod priplodnih krmača?

U danima u kojima je temperatura od oko 21°C, priplodne krmače imaju slabiji apetit. Pri višoj temperaturi od 25°C konzumacija hrane se značajno smanjuje. U slučaju nedostatka energije zbog neadekvatnog unosa hrane, obično dolazi do slabijeg rasta prasadi ili krmače gube velike količine telesne masti.

Pravilna ishrana krmača u periodu laktacije je od presudne važnosti. Kada je spoljna temperatura visoka, važno je preduzeti mere da se osigura konzumacija hrane, a time i obezbeđenost krmača i prasadi energijom. To je zauzvrat neophodno za optimizaciju proizvodnih rezultata i očuvanje zdravlja krmača.

To se može pokazati na jednostavnom proračunu:

• Krmača dnevno proizvede oko 720 ml mleka po prasetu.
• To znači oko 9 kg mleka u leglu od 13 prasadi.
• Krmači treba 7,15 MJ ME da bi proizvela jedan kilogram mleka.
• Da bi pokrila svoje potrebe za održavanjem, krmači treba dodatnih 25 MJ ME dnevno.

Sveukupno posmatrajući, dnevna obezbeđenost energijom preko 90 MJ ME je neophodna kako bi krmača mogla da nahrani 13 prasadi bez gubljenja prekomerne telesne mase.

Sa energetskim sadržajem od 13 MJ ME u hrani tokom laktacije, dnevno je potrebno oko 7 kg hrane po krmači.

Od temperature od 21°C, krmače smanjuju unos hrane - za 100 g po stepenu Celzijusa. Na temperaturi od 30°C, dnevni unos hrane smanjen je već za oko 1 kg. To označava smanjenje potrošnje energije za oko 13 MJ ME. Krmača ovaj deficit pokušava da nadoknadi prekomernim gubitkom telesne masti, ali sa ozbiljnim posledicama: lošom telesnom kondicijom i smanjenjem telesne težine, niskom mlečnošću, povećanim rizikom od MMA sindroma i, kao dugoročna posledica, problemima sa plodnošću u sledećem ciklusu prašenja. Na ovaj način nastaje tipičan „letnji pad“, gde opada plodnost i sa čijim posledicama se potom poljoprivrednici moraju boriti četiri do pet meseci kasnije.

Šta je toplotni stres kod tovnih svinja?

Tovljenici preko 50 kg telesne mase značajno su pod stresom pri temperaturama iznad 28°C. Ovaj toplotni stres dovodi do gubitka energije, vode, kao i minerala. Svinje teško mogu da regulišu svoju telesnu temperaturu. Stoga, one prilagođavaju svoje ponašanje da bi mogle da ohlade svoja tela. Svinje se vole povući u vlažnije delove, kako bi se rashladile. Još jedan savet za toplotni stres predstavlja izbegavanje fizičkog kontakta.

Rizik od kanibalizma raste usled velikog toplotnog stresa. Grupe životinja, koje su ranije bile neupadljive, mogu postati agresivne u vrlo kratkom vremenu. Stoga, pojačano griženje repova treba da bude signal upozorenja da je temperatura u staji previsoka.

Pri visokim temperaturama tovne svinje takođe imaju slabiji apetit, što se ogleda u smanjenom unosu hrane. To može dovesti do značajnog produženja perioda tova, a time i do ekonomskih gubitaka. I ovde se putem jednostavnog proračuna prikazuju ostvareni rezultati:

• Tovljenik pojede oko 2.380 g hrane dnevno, uz dnevni prirast od oko 850 g i prosečnu stopu konverzije hrane od 2,8:1.
• Ako se zbog toplotnog stresa konzumacija hrane smanji samo za 5%, tovljenik će pojesti samo 2.261 g dnevno.
• Pri konstantnoj stopi konverzije hrane od 2,8:1, to će značiti dnevni porast od 807 g, odnosno oko 40 g manje po danu.

3 Preporučene aktivnosti za postizanje visokih proizvodnih rezultata u svinjarstvu, čak i po vrućini

 1. Ishrana priplodnih krmača i tovljenika

Proverite da li je hrana ukusna, čista i lako svarljiva. Ovo se ostvaruje povećanjem energetskog sadržaja i ukusa upotrebom energetskih koncentrata.

• Uverite se da postoji izbalansirana obezbeđenost magnezijumom za zaštitu od agresivnosti i kanibalizma.
• Prilagođavanjem sadržaja proteina u obroku, usporava se i metabolizam i smanjuje stres.

• Kod krmača, metabolizam se takođe može poboljšati dajući im prihranu koja je bogata vitaminima i aktivnim sastojcima, obezbeđujući tako i sledeće gonjenje.
• Krmače hranite manjim obrocima tri ili četiri puta dnevno. Ako je moguće, vreme ishrane treba da bude u jutarnjim i večernjim satima kako bi se povećala količina konzumirane hrane.

2. Obezbeđenost priplodnih krmača i tovljenika vodom

• Kod grupnog smeštaja, najviše četiri krmače treba da dele pojilicu. Kod prasadi, kao i kod tovljenika, odnos treba da bude najviše 7:1.
• Redovno proveravajte i optimizujte protok napajanja. Sledeća tabela može da se koristi kao polazna osnova. Pritom pritisak vode treba da bude najviše 2,5 bara.

Kategorije životinja           Protok napajanja

Suprasne krmače                  2,0-2,5

Krmače dojilje                      3,0 - 3,5

Prasad na sisi - odojčad       0,3 - 0,5

Zalučena prasad                   0,6 - 0,8

Tovljenici - predtov              0,8- 1,0

Tovljenici - završni tov         1,0 - 1,2

• U cilju optimalnog napajanja svinja dokazana je tehnologija Aqualevel, čak i kada je vrućina. Na taj način svinje mogu uvek da piju do maksimuma. Ovo sprečava zatvor i MMA i optimizuje se mlečnost.
• Ako prasilište nije opremljeno sistemima Aqualevel, ponudite dodatnu vodu upotrebom creva.
• U uzgoju prasadi, kao i u tovu, pojilice sa čašicom nude higijensko rešenje, čak i na visokim temperaturama.

3. Držanje i menadžment priplodnih krmača i tovljenika

• Kada se obnavljaju i grade novi objekti za smeštaj svinja, obratite pažnju na zahteve životinja prema temperaturi i planirajte dovoljno jak sistem ventilacije i dobru izolaciju objekta.
• Ponudite životinjama dovoljno prostora, jer prepunjenost svinjca podstiče toplotni stres.
• Sve rutinske poslove oko životinja, poput premeštanja ili vakcinacije, treba, ako je moguće, izvoditi u hladnijem delu dana (rano ujutro ili kasno uveče).
• Naročito u ranim popodnevnim satima, kada je vrućina najveća, izbegavajte uzbuđenje u svinjcu, kako bi se time zaštitile svinje.
• Odgovarajuća ventilacija u objektu za smeštaj svinja i upotreba dodatnih ventilatora pružaju neposrednu opciju za rashlađivanje. Međutim, prilikom njihove upotrebe treba voditi računa da ne dođe do promaje.
• U ranijem periodu se upotreba sistema za prskanje pokazala kao dobra i efikasna metoda protiv toplotnog stresa.
• Prskajte ili zalivajte vodom krov svinjca spolja, naročito ako je objekat direktno izložen sunčevoj svetlosti.
• Dugoročno posmatrano, geotermalni izmenjivači toplote nude, uz uštedu energije, dobru opciju za hlađenje leti i zagrevanje zimi, čime se izjednačavaju oscilacije temperature u svinjcu.